Народна Библиотека „Јефимија“ Трстеник

ЖИВАНОВИЋ Животије (1933-2008), учитељ, просветни радник и публициста.

Рођен је 3. септембра 1933. године у земљорадничкој породици Станимира и Марице у Стопањи. Основну школу је завршио у Стопањи (1944), нижу гимназију у Трстенику, а Учитељску (1956) и Вишу педагошку школу (1965) у Крушевцу, Филолошки факултет (Српски језик и књижевност) у Београду (1970).

Учитељ у Горњој Омашници, наставник и директор школа у Лопашу и Паруновцу. Био је референт за професионалну оријентацију у Трстенику, сарадник за стручна питања Самоуправне интересне заједнице образовања у Крушевцу, директор Крушевачког позоришта.

Умро и сахрањен у Крушевцу 2002. године.

Бави се књижевно-језичком проблематиком, историјом културе, публицистиком. У рукопису су му радови: Родослов фамилије Живановић; Говор Стопање. Књига Ојконими трстеничког краја значајан је допринос српској науци. Књига Стопања II објављена је постхумно.

Објављене књиге: Стопања од ветрометине до благостања, Стопања, 1997; Учитељска школа у Крушевцу : време сећања : генерација 1951-1956, Нови Сад, 1996; Школа у Паруновцу 1890-2000, Београд, 2000; Педесет година образовања учитеља и васпитача у Крушевцу: 1950-2000, Крушевац, 2000; Ојконими трстеничког краја, Трстеник, 2004; Стопања II : родослови, Трстеник, 2009.

ЖИВАНОВИЋ Милун (1905-1976), учитељ, комита.

Рођен је 1905. године у Трстенику од оца Милана, опанчара и трговца из Раче и мајке Христине, ћерке Милосава Мирића, угледног и богатог трговца из Трстеника. Након завршене основне школе у Трстенику завршио је Учитељску школу у Јагодини 1925, а 1927. године положио је испит за чин резервног пешадијског потпоручника у Школи за резервне пешадијске и артиљеријске официре. Радио је као учитељ у Јужној Србији, у месту близу манастира Свети Јован Бигорски (1926. и 1927). За то време, као резервни пешадијски потпоручник, био је члан комитске чете на македонско-албанској граници, штитећи српски живаљ од непријатеља. Отуда је пребачен у Трстеник, где је радио као учитељ у Грабовцу (1930). Приликом оснивања Соколског друштва 12. јула 1930. године у Трстенику изабран је у Управу, као један од тројице начелника. Из Грабовца 1931. године привремено бива премештен у Брзи Брод, у одељење у Сувом Долу среза нишког, а 1932. године је поново учитељ у Грабовцу. У 1937. години је учитељ у Малој Дренови и Трстенику, а 16. октобра 1937. године је изабран за управитеља основне школе у Трстенику.

Оженио се 1928. године Милицом (1904), ћерком столара и трговца Стојана Браљинца из Крушевца, наставницом Женске занатске школе у Трстенику и имали су сина Мирољуба (1929) и ћерку Веру (1930), а 1938. године са породицом прелази у Крушевац где наставља да ради као учитељ до почетка Другог светског рата.

Пред рат Милун је мобилисан као резервни артиљеријски потпуковник и постављен за командира страже у Мрсаћу код Краљева, где је заробљен од стране Немаца и одведен у немачки логор Баден-Баден, потом у Офенбах, па у Нирнберг и Оснабрик. Вратио се у Крушевац 1945, где је 1946. године постављен за васпитача у Интернату у Крушевцу, а касније и за управника.

Умро је 7. августа 1976. године у Крушевцу.