ФЕМЕН Адолф /Александар/ (1838-1872), први срески лекар у Трстенику.
Рођен је око 1838. године у Вараждину (Хрватска), тада у Аустроугарској монархији. По народности је Немац. Студирао је медицину у Бечу, где је и дипломирао 1865. године. У Србији прво ради у Параћину, где је 1867. годину провео као општински лекар, а у Трстенику је био на дужности среског лекара од 1868. до 1869. године. Поред ове дужности радио је у летњој сезони 1869. године и у Врњачкој Бањи. По налогу министра војног и грађевина, Јована Белимарковића, др Адолф Фемен целе сезоне 1869. године испитује састав и лековитост воде у Врњачкој Бањи. У овом времену пријем бањских гостију био је на самом почетку, а нису била ни довољно позната лековита својства минералне воде у Бањи, тако да доктору Фемену припада запажена и пионирска улога у испитивању хемијског састава и лековитих својстава воде у Врњцима.
У летњој сезони 1869. године у свом протоколу регистровао је 180 пацијената. Иначе, у бањи је укупно било регистровано 746 гостију. Он процењује да се нису сви званично регистровали, да је то само половина од укупно лечених у бањи. На крају извештаја закључује „да је коришћење минералне топле и хладне воде корисно дејствовало код хроничног катара органа за варење, отока и хиперемије јетре и затвора трбушних органа“. Даље каже, да „када се топла вода помеша са млеком или сурутком и тако пије, лепо дејствује на крвне болести, нарочито код жена и деце“. Затим наводи, да код пацијената које је он пратио, „скоро ниједно лице после лечења није отпутовало без знатних олакшица“.
Kлиматске прилике у Трстенику нису одговарале здравственом стању др Фемена и он је затражио премештај – пише молбу Министарству 26. септембра 1870. године са захтевом постављења за лекара у Ужичкој Пожеги. По његовој молби министар је донео решење 13. новембра 1870. године, којим се поставља за лекара среза пожешког. Долази у Пожегу 26. новембра 1870. године када и потписује посебан Уговор о условима рада и обостраним обавезама.
Убрзо по доласку у Пожегу, услед болести, пада у постељу због запаљења плућне марамице са водом. Касније др Фемен наставља да ради, али му се здравствено стање и даље погоршава. Одлази на лечење и опоравак у Врњачку Бању, али се здравствено стање само привремено побољшало. Већ у јесен 1871. године поново тешко оболи и умире 15. јануара 1872. године.
Његова породица, супруга Емилија и деца, већ су се раније били преселили у Вараждин. Kако је др Фемен био страни држављанин, обавеза пријаве његове смрти конзулату у Београду је каснила скоро годину дана. Након процедуре обавештавања која је трајала готово месец дана, долази његова супруга Емилија, преузима и распродаје сву имовину др Фемена пре повратка у Вараждин.
Др Фемен је упамћен као племенит и хуман човек, као лекар посвећен свом позиву и свестрано образована личност. У листу „Млада Србадија“ бр. 31. од 10. фебруара 1871. године забележено је: „Др А. Фемен био је напредан културни радник. Једногласно је као Хрват изабран за председника Читаонице у Пожеги“.
