Учитавајући гиф

БИОГРАФСКИ ЛЕКСИКОН


  • ФЕМЕН Адолф /Александар/
  • ФИЛИПОВИЋ П. Радослав-Доса

ФЕМЕН Адолф /Александар/ (1838-1872), први срески лекар у Трстенику.

Рођен је око 1838. године у Вараждину (Хрватска), тада у Аустроугарској монархији. По народности је Немац. Студирао је медицину у Бечу, где је и дипломирао 1865. године. У Србији прво ради у Параћину, где је 1867. годину провео као општински лекар, а у Трстенику је био на дужности среског лекара од 1868. до 1869. године. Поред ове дужности радио је у летњој сезони 1869. године и у Врњачкој Бањи. По налогу министра војног и грађевина, Јована Белимарковића, др Адолф Фемен целе сезоне 1869. године испитује састав и лековитост воде у Врњачкој Бањи. У овом времену пријем бањских гостију био је на самом почетку, а нису била ни довољно позната лековита својства минералне воде у Бањи, тако да доктору Фемену припада запажена и пионирска улога у испитивању хемијског састава и лековитих својстава воде у Врњцима.

У летњој сезони 1869. године у свом протоколу регистровао је 180 пацијената. Иначе, у бањи је укупно било регистровано 746 гостију. Он процењује да се нису сви званично регистровали, да је то само половина од укупно лечених у бањи. На крају извештаја закључује „да је коришћење минералне топле и хладне воде корисно дејствовало код хроничног катара органа за варење, отока и хиперемије јетре и затвора трбушних органа“. Даље каже, да „када се топла вода помеша са млеком или сурутком и тако пије, лепо дејствује на крвне болести, нарочито код жена и деце“. Затим наводи, да код пацијената које је он пратио, „скоро ниједно лице после лечења није отпутовало без знатних олакшица“.

Kлиматске прилике у Трстенику нису одговарале здравственом стању др Фемена и он је затражио премештај – пише молбу Министарству 26. септембра 1870. године са захтевом постављења за лекара у Ужичкој Пожеги. По његовој молби министар је донео решење 13. новембра 1870. године, којим се поставља за лекара среза пожешког. Долази у Пожегу 26. новембра 1870. године када и потписује посебан Уговор о условима рада и обостраним обавезама.

Убрзо по доласку у Пожегу, услед болести, пада у постељу због запаљења плућне марамице са водом. Касније др Фемен наставља да ради, али му се здравствено стање и даље погоршава. Одлази на лечење и опоравак у Врњачку Бању, али се здравствено стање само привремено побољшало. Већ у јесен 1871. године поново тешко оболи и умире 15. јануара 1872. године.

Његова породица, супруга Емилија и деца, већ су се раније били преселили у Вараждин. Kако је др Фемен био страни држављанин, обавеза пријаве његове смрти конзулату у Београду је каснила скоро годину дана. Након процедуре обавештавања која је трајала готово месец дана, долази његова супруга Емилија, преузима и распродаје сву имовину др Фемена пре повратка у Вараждин.

Др Фемен је упамћен као племенит и хуман човек, као лекар посвећен свом позиву и свестрано образована личност. У листу „Млада Србадија“ бр. 31. од 10. фебруара 1871. године забележено је: „Др А. Фемен био је напредан културни радник. Једногласно је као Хрват изабран за председника Читаонице у Пожеги“.

Филиповић П. Радослав-Доса

ФИЛИПОВИЋ П. Радослав-Доса (1909-1945), мајор ЈВУО, командант Прве трстеничке бригаде, помоћник начелника везе при Врховној команди.

Рођен је 10. новембра 1909. Године у Медвеђи код Трстеника. Основну школу је завршио у Медвеђи, гимназију у Крушевцу, а Војну академију у Београду. Био је питомац 57. класе Ниже школе Војне академије.

По завршетку Војне академије 1933. године био је на служби у Пожаревцу. Оженио се 1938. године у Пожаревцу са Анком из Жагубице. После Априлског рата капетан Радослав Филиповић се вратио у Медвеђу са супругом. Његов старији брат, Душан, отеран је у немачки логор, оставивши супругу Гору и сестру Ангелину (Јовановић) које су помагале четнике, па су им Немци запалили кућу 1943. године. Убрзо по доласку у Медвеђу, Радослав је и 17. септембра 1941. године ступио у Четнички одред „Гоч“ војводе Богдана Гордића. После откривања везе трстеничких четника са Дражом Михајловићем и хапшења војводе, капетан Филиповић је постављен за начелника штаба Прве трстеничке бригаде, а од априла до октобра 1943. године он је командант ове бригаде. Извесно време био је командант инжењерије при штабу Расинског четничког корпуса. Приликом боравка на Гочу поставља радио станицу за везу бригаде са штабовима Расинског корпуса, Команде Србије и Врховне команде ЈВУО.

У рату је два пута унапређиван, у чин капетана прве класе и, потом, у чин мајора.

Капетан Радослав-Доса Филиповић долази на дужност помоћника начелника везе при Врховној команди ЈВУО 4. децембра 1943. године у селу Провалије на падинама планине Торничке Бобије.

Нестао је у борбама почетком 1945. године при повлачењу из Босне за Србију.

Мајор Радослав-Доса Филиповић био је познат као добар говорник и официр „јак на перу“. Једно време на Гочу је уређивао ратни билтен „Видовдан“.

Сачуван је Ратни дневник мајора Филиповића, који је редовно писан из дана у дан, од 19. новембра 1942. до 14. јуна 1944. године (две свеске). Нажалост, трећа свеска рукописа (од 15. јуна 1944. па надаље) нестала је у ратном вихору. Овај рукопис је аутентично и драгоцено сведочанство о развоју антифашистичке борбе ЈВУО.

Ратни дневник мајора Радосава-Досе Филиповића публикован је постхумно, пошто га је сачувала његова мајка (Ратни дневник 1942-1944, Чачак – Крагујевац, 2003).

РАТНИ ДНЕВНИК