ЉУТОВАЦ Радоје-Рака (1887-1963), трговац и кафеџија, артиљерац, витез Карађорђеве звезде.
Рођен је 4. септембра 1887. године у сеоској породици Вуле и Миленије из Пољне код Трстеника. После завршене основне школе у родном месту учио је трговину у Трстенику.
Трговачки помоћник, Радоје-Рака Љутовац, редов артиљерац I коњичког артиљеријског дивизиона учешћем у балканским ратовима 1912. и 1913. године дао је допринос ослобођењу Србије од турског ропства и одбрани од бугарских насртаја.
Пред избијање Првог светског рата Рака Љутовац је био млади трговац и важио је за друштвеног и доброг човека који је волео лагодан живот, кафану, а нарочито све врсте коцке. У рат је ступио као артиљерац са ратним искуством и са два шпила карата у џепу. Учествовао је у славним победничким биткама вођеним током 1914. године.
Када су 1915. године Србију поново напале Аустроугарска и Немачка, Радоје је распоређен у допунски батаљон Артиљеријског пука „Танаско Рајић“ и доспео у специјалну јединицу, новоформирану Противавионску батерију, која се налазила на Метином брду код Крагујевца, да би од непријатељских авиона бранила град, Војно-технички завод и друге важне објекте.
Дана 30. септембра 1915. године, пре подне, у јединици Радоја Љутовца дата је узбуна јер је јављено да се од Лапова према Крагујевцу приближавају три непријатељска авиона. Када су долетели изнад Крагујевца, избацили су 45 бомби, од којих је 16 пало на Војно-технички завод, 8 на железничку станицу, а остале по вароши. На авионе су српски војници пуцали из пушака и митраљеза, али без успеха.
Радоје Љутовац је по наређењу командира већ био код свог топа. Тај топ није наменски био направљен као противавионски, већ је то био модификовани турски топ, заробљен 1912. године. Нанишанио је и опалио гранату у правом моменту. Из прве је погодио непријатељски авион Румплер Ц1. Непријатељски авион је задрхтао, из њега је кренуо да избија дим и затим се срушио на земљу, у улицу престолонаследника Петра, поред куће трговца Обрена Јанковића.
Након честитања на подвигу, командир му је поклонио коња којим је Радоје одјахао у град и дошао поред запаљеног авиона. Заједно са авионом ту су горела и тела непријатељских пилота и Радоје им је у ставу мирно салутирао и одао почаст. Пилоти су били капетан фон Шефер и официрски приправник Отон Криш. Грађани су схватили да је то артиљерац заслужан за обарање авиона и славили су га и честитали му. Стигло је и званично признање, Радоје је одликован војничком сребрном Карађорђевом звездом са мачевима и унапређен је у чин каплара. Касније је на Солунском фронту унапређен у чин наредника.
У јесен 1918. године учествовао је у пробоју Солунског фронта.
Након завршетка рата и демобилизације, Радоје-Рака Љутовац је био трговац мануфактурном робом у Трстенику, а касније је држао и кафану „Босна“, познату по окупљању занатлија, синдикалних и комунистичких вођа, ватрених говорника. Због картања и коцке била је на лошем гласу.
Био је ожењен Ђурђијом (1889-1941), званом Ђука, ћерком трговца Ђорђа Јовановића и Персиде, али са њом није имао деце. Ђурђија је била угледна госпођа финих манира, образована и начитана. Као девојка за време рата 1915. године примила је у своју кућу и дружила се са књижевницом и сликарком, Милицом Јанковић. Ђурђија је продавала мануфактурну робу, а Радоје је узгред продавао и вино и ракију, веш, ћурке и прасиће за Божић и Ускрс. Кад је Ђурђија умрла 1941. године, Радоје се оженио Фемком Балугџић из Београда, али ни с њом није имао деце.
Умро је 25. новембра 1968. године и сахрањен је Трстенику.
Пошто у то време Трстеник није имао музеј, Радојева друга супруга, Фемка, 25. фебруара 1976. године, поклонила је Народном музеју у Крушевцу, између осталог, и следећа документа и ордење њеног покојног супруга: Орден Карађорђеве звезде са мачевима, Медаљу „Албанске споменице“ са повељом, Медаљу „Споменице рата“ за ослобођење и уједињење 1914-1918. године, фотографије са солунцима и ратницима из Првог и Другог светског рата.
Рака Љутовац је ушао у све светске енциклопедије као први артиљерац који је оборио један непријатељски авион у Првом светском рату. Касарна у Крагујевцу носи његово име, а 30. септембар обележава се као Дан артиљеријско-ракетних јединица противваздушне одбране Војске Србије, као сећање на прво обарање непријатељског авиона у Србији.
У Крагујевцу, Трстенику и Пољни подигнути су му споменици, а у Крагујевцу и Трстенику по једна улица носи његово име.
На 120-у годишњицу Ракиног рођења, 17. септембра 2007. године, Народна библиотека „Јефимија“ Трстеник штампала је пригодну поштанску карту – разгледницу и био је у употреби посебни поштански жиг у славу артиљерца Радоја-Раке Љутовца, витеза Карађорђеве звезде.
ФОТОГРАФИЈЕ
