Учитавајући гиф

БИОГРАФСКИ ЛЕКСИКОН


  • ЧАЈЕТИНАЦ Миодраг-Чајка
  • ЧОБАНОВИЋ Петар
Миодраг Чајетинац-Чајка

ЧАЈЕТИНАЦ Миодраг-Чајка (1921-1943), учесник НОБ-а, народни херој.

Рођен је 8. марта 1921. године у Београду, где је његов отац Светолик (1884-1972), родом из села Дубља код Трстеника, по повратку са Солунског фронта радио као царински службеник, а мајка Перка (1899-1976), ћерка трстеничког обућара, Вукоја Миленковића, радила као праља. Због немогућности да својом платом издржава породицу, Светолик се враћа у Трстеник где отвара пекару, а затим кафану. Светолик и Перка Чајетинац имали су и кћер Даницу (1919) и млађег сина Радомира (1926-1999).

Миодраг је основну школу учио у Трстенику, а гимназију у Крушевцу, где је стекао прва сазнања о радничком покрету и формирао политичка убеђења. Као гимназијалац постао је члан СКОЈ-а 1935, а 1939. године члан КПЈ.

У току рата породица се сели у Врњачку Бању. Миодраг по завршетку гимназије уписује у Београду железничку школу, али убрзо мења факултет и уписује студије медицине у Београду.

Миодраг, кога су другови због презимена прозвали Чајка, долази у Трстеник почетком априла 1941. године и ступа у везу са скојевцима и комунистима које у то време окупља учитељ Живадин Апостоловић из Богдања, који предлаже Чајку за секретара Среског комитета СКОЈ-а. Радио је у илегали и сарађивао са организацијама и партијским радницима.

После упада Левачке партизанске чете у Трстеник, 20. септембра 1941. године, Чајка одлази из Трстеника за Крушевац, а одатле у Јастребачки партизански одред, где је имао одговорне задатке. Био је командант 2. чете Јастребачког одреда.

Чајка, кога су борци звали и Срба, у два маха је преговарао са мајором Драгутином Кесеровићем, командантом Расинског корпуса ЈВУО, о заједничкој борби четника и партизана против окупатора, први пут одлази заједно са секретаром КПЈ за срез Крушевац, а други пут сам без пратње.

Јануара 1943. године, по задатку Одреда, Чајкина чета прелази Западну Мораву са задатком да се обрачуна са четницима и омасови чету новим борцима, па да се затим пребаци на Гоч. После мањих сукоба по селима Левча и трстеничког краја, приликом повлачења 42 партизанска борца у борби у Стублу 20. јануара 1943. године гине 27 бораца 2. чете Јастребачког одреда и са њима командант чете, Миодраг Чајетинац Чајка. Његово тело и тела осталих бораца, ради застрашивања становништва, изложена су у Трстенику иза зграде Начелства, а после су сахрањени у заједничку гробницу поред Западне Мораве. По ослобођењу, њихови посмртни остаци пренети су у Костурницу у Крушевац, а затим на Слободиште.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије, Јосипа Броза Тита, 7. јула 1953. године, проглашен је за народног хероја.

Једна улица и основна школа у Трстенику носе његово име.

Спомен-бисте су му постављене у дворишту основне школе у Трстенику и у центру Врњачке Бање.

ФОТОГРАФИЈЕ


Чајкини родитељи поред споменика у Врњачкој Бањи
ОШ Миодраг Чајетинац-Чајка у Трстенику
Спомен биста Миодрагу Чајетинцу-Чајки у центру Врњачке Бање
Петар Чобановић

ЧОБАНОВИЋ Петар (1920-1990), учесник НОБ-а, публициста и књижевник.

Рођен је 20. јуна 1920. године у сремском селу Сусек, подно Фрушке горе, где је завршио основну школу. У Бачком Петровцу уписује гимназију на словачком језику, а велику матуру завршава у Сремским Карловцима као најбољи матурант.

Рат му прекида школовање. Све време рата проводи као борац Прве војвођанске бригаде, ратује по Фрушкој гори и источној Босни. Цела породица, поред сестре која је у одреду активно, помаже партизанском одреду.

После Другог светског рата био је на значајним политичким функцијама у ЦК КПЈ. Касније, због слободоумних дискусија и љубави према руској литератури, оптужен је да је информбировац, због чега је робијао на Голом Отоку. На робији упознаје Љубинку Старчевић (1922) из Пољне код Трстеника, студенткињу агрономије. Након пуштања са Голог Отока по налогу Александра Ранковића Леке, који га је лично познавао, жени се Љубинком, завршавају Пољопривредни факултет и раде као професори гимназије у Трстенику и Крушевцу. Петар касније ради и у крушевачкој „Мерими“.

Живећи у Крушевцу и радећи по селима Поморавља на узгоју лековитог биља за потребе „Мериме“, сретао је велики број људи, наших сељака, проникао je у живот Мораваца, упознао њихове навике и обичаје.

Литературом је почео да се бави одмах по завршетку рата. У Крушевцу је учесник у покретању књижевних гласила „Багдала“ и „Синтеза“. Писао је драмске текстове, поезију, хронике, хумореске. Аутор је и једног романа. Објављивао је у текућој периодици. Био је уредник и „Гласа омладине“ у Новом Саду.

Објављена дела: Ерзац Тата (драма), Нови Сад, 1958; Лицем у наличје (драма), 1959; Између добра и зла, Крушевац, 1963; Село испод Благотина, Нови Сад, 1965; Отварање неба (хроника), Велика Дренова, 1970; Јан, драма, Крушевац, 1976.

У рукопису су остала дела: Дрматори, вољно (комедија) и Романсирана биографија Саве Ковачевића.

Са супругом Љубинком (Старчевић) има сина Владету.

Петар Чобановић је умро 1. децембра 1990. године у Београду, где је и сахрањен.

КЊИЖЕВНА ДЕЛА И ФОТОГРАФИЈЕ


Чобановић са породицом
Чобановић у селу
Чобановић