ПЕТРОВИЋ Милош (1928-2022), професор, књижевни критичар.
Рођен је 1. децембра 1928. године у Трстенику. Основну школу је завршио у Трстенику, а гимназију у Врњачкој Бањи. Дипломирао је 1954. године Југословенске језике и књижевност на Филозофском факултету у Београду.
Педестих година прошлог века био је професор српског језика и књижевности у Гимназији „Свети Сава“ у Трстенику, где је извео неколико генерација, потом Гимназије у Крушевцу, па на Вишој педагошкој школи и Педагошкој академији за образовање васпитача у Крушевцу, за наставне предмете: Култура говора и Српскохрватски језик. Касније је обављао дужност секретара Самоуправне интересне заједнице културе општине Крушевац. Пензионисан је 31. августа 1993. године.
Био је вишедеценијски креатор крушевачке и трстеничке културе, посебно се бавио књижевном и позоришном критиком, есејистиком.
Био је члан Удружења књижевника Србије од 1972. године и биран је у три мандата за члана Управе Удружења, а у једном за потпредседника.
Од 1975. године био је уредник књижевног часописа „Багдала“ и уредник Зборника Крушевачке филозофско-књижевне школе. Био је члан уредништва часописа „Замак културе“ у Врњачкој Бањи и часописа „Јефимија“ у Трстенику. Више година је водио „Округли сто“ књижевне критике „Савремене српске прозе“ у Трстенику.
Учествовао је на бројним научним и књижевним скуповима и за тематским округлим столовима: Међународни октобарски сусрет писаца у Београду, научни скупови које организује Задужбина Десанке Максимовић (о поезији Борислава Радовића, Слободана Ракитића, Десанке Максимовић...), међународни научни скуп поводом стогодишњице рођења Милоша Црњанског, у организацији Института за књижевност и Задужбине Милоша Црњанског, књижевни скуп „Жичка хрисовуља“ у Краљеву...
Један је од оснивача „Јефимијиних дана“ у Трстенику 1971. године, на којима је непрекидно учествовао у својству члана жирија за награду „Јефимијин вез“.
Такође, био је један од оснивача и редовни учесник трстеничких књижевних сусрета „Савремена српска проза“. У истоименом зборнику број 27 из 2015. године, објављен је његов критичарски портрет, са прилозима: Марка Недића, Михајла Пантића, Александра Лаковића и Душана Стојковића, као и његовим текстом „Похвала фрагменту“. О њему, најсажетије, говори цитат из текста Марка Недића:
Деценијском и преданом посвећеношћу књижевности готово без премца у нашој средини, посебно када се односи на ствараоце у унутрашњости Србије, посвећеношћу култури, васпитању и упућивању генерација младих у тајну и заводљивост уметничког стварања, доследним уређивањем часописа „Багдала“, и другим активностима књижевне природе (у Удружењу књижевника Србије, у „Савременој српској прози“ у Трстенику, у „Крушевачкој књижевно-филозофској школи“, у уредништву „Замка културе“ из Врњачке Бање), он је обезбедио врло препознатљиво место у садашњој слици наше савремене културе и књижевности.
Радове је објављивао у периодици: „Млада култура“, „Багдала“, „Књижевне новине“, „Књижевна реч“, „Књижевност“, „Савременик“, „Градина“, „Повеља“, „Одзиви“, „Геста“, „Сусрети“, „Позориште“, „Мост“, „Диалоги“, „Современост“, „Стиг“...
Заступљен је у више заједничких књига, зборника; писац већег броја предговора, поговора, рецензија.
Као књижевни критичар био је биран у жирије за књижевне награде: „Милан Ракић“, „Милан Богдановић“, „Јефимијин вез“. Биран је и за члана жирија Вукове награде и члана жирија ТВ Београд за 15 најбољих песничких књига на српском језику у другој половини XX века, Ramonda serbica, Ниш, 2010.
Милош Петровић је добитник награда за књижевну критику: „Милан Богдановић“ 2008; „Чедомир Мирковић“ 2015.
Носилац је неколико награда: Повеља за животно дело, коју је доделило УКС (2002), Награда за животно дело СО Трстеник (2003), Златна значка Културно-просветне заједнице (1976), Годишња награда за културу СИЗ-а за културу Крушевац (1977), Прстен деспота Стефана Лазаревића, Багдала (2005).
За врхунска достигнућа у области културе од 2009. године је био корисник националне пензије.
Превођен је на француски, шпански, словеначки и македонски.
Објављене књиге: Читајући после Скерлића, Крушевац, 1967; Педесет година уметничког рада Боре Михајловића, Крушевац, 1971; Из круга у круг, Крушевац, 1978; Ухвати живу реч, Крушевац, 1986; Из тринаестог реда, Крушевац, 1994; Фрагменти, Београд, 1998; Код врњачке Еутерме, Врњачка Бања, 2000; Потез скакачем, Београд, 2008; Фрагментовани портрети, Београд, 2014; Багдалаши, Крушевац, 2018; Ка исказаном, Крушевац, 2019.
Милош Петровић је преминуо 2. јула 2022. године у Крушевцу, где је и сахрањен на Старом гробљу.