DIMITRIJEVIĆ Rade (1899-), junak Prvog svetskog rata.
Rođen je 1899. godine u Bučju, selu kod Trstenika.
U Veliki rat Rade Dimitrijević je krenuo iz rodnog sela i, kako je ispričao novinarima između dva svetska rata (29. marta 1939. godine u Vrnjačkoj Banji), stupio je u Dobrovoljački četnički odred potpukovnika Vojina Popovića, legendarnog vojvode Vuka, kao najmlađi među vojnicima.
Bugarska armija je krenula u Strumičku i Lerinsku ofanzivu između 16. i 17. avgusta 1916. godine na liniji Bitolj – Lerin – Ostrvsko jezero, sa ciljem proterivanja savezničkih snaga i uništenja Solunsog fronta. Glavni cilj napada Bugara, uz podršku Nemačke dalekometne artiljerije, bila je železnička pruga prema Solunu, kako bi se spečilo snabdevanje savezničkih armija. U ovom rejonu se nalazila srpska Dunavska divizija i Dobrovoljački četnički odred koji je brojao 1.500 vojnika pod komandom potpukovnika Vojina Popovića, vojvode Vuka sa zadatkom da zatvara pravce između Crne Reke i Prespanskog jezera. Došlo je do žestoke borbe sa Bugarima kod železničke stanice Florina, gde su Srbi izgubili devet topova i mnogo vojnika, ali su uspeli da odbiju napad.
Anri Barbi, ratni reporter francuskog lista „Pariski žurnal“, prilikom obilaska Solunskog fronta posetio je Dobrovoljački odred vojvode Vuka. O njima piše: Crni od baruta, blata i prašine, sprženi od sunca, potamneli od kiša i vetra, oni liče na epske junake; zarasli su u bradu, ali njihove oči nalik na žeravice odaju nepokolebljivu hrabrost. Veličanstveni su kada u trku uzvikuju divlje: „Ura!“
Rade Dimitrijević je novinarima svedočio: Noć, 16. avgusta (1916), bila je mračna. Po naređenju Vojvode Vuka izmileo sam iz našeg rova i uputio se ka bugarskim linijama. Na dvesta metara pred nama, Bugari su bili zaposeli linije. Trebalo je da ih prođem, da uđem u njihovu pozadinu i da vidim koliko imaju vojske i municije na tom delu fronta, a zatim da se vratim i podnesem izveštaj.
Po dolasku do neprijateljskog prvog rova, lako je savladao jednog stražara. Na skladište municije i komoru naišao je nakon što je prešao još dva rova. Nikome nije bilo sumnjivo što se po mraku kreće mladić, misleći da je njihov kurir. Pospani bugarski vojnici u rovovima teško da su mogli i zamisliti da je duboko u njihovim redovima neustrašivi izviđač srpske vojske.
Dimitrijević je pažljivo pamtio položaj i stanje bugarske vojske i pred zoru se popeo na gust hrast, kako bi sakriven u krošnji, nastavio sa osmatranjem, jer po danu nije smeo da se kreće. Sakriven među granama, uočio je da neprijatelj sakuplja svu municiju i zalihe hrane i da se priprema za napad.
Kada je ponovo pao mrak, krenuo sam nazad i zaustavljen sam bio tek pred naš rov – pričao je Dimitrijević, dodajući da ga je lično vojvoda Vuk izljubio nakon podnošenja podrobnog izveštaja. Iz mog govora, on je uvideo da se Bugari spremaju za juriš i da bi ih preduhitrio, odmah je naredio brzu paljbu.
U toj borbi je Rade Dimitrijević, na žalost, teško ranjen i osakaćen. U selu Bukovu kod Bitolja ostao je bez desne noge, a kada se osvestio video je da ima još 17 rana na telu. Zbog pokazanog herojstva u tih 48 sati, Rade Dimitrijević je odlikovan vojničkom Karađorđevom zvezdom sa mačevima.
O junaštvu i sudbini mladića iz Bučja, Radeta Dimitrijevića, ništa se nije znalo sve do 1939. godine kada su ga novinari pronašli u Vrnjačkoj Banji ispred hotela „Sotirović“, gde je radio na ulici kao čistač cipela.
Lice mu je u ožiljcima, a drvena proteza mu zamenjuje desnu nogu – pribeležili su autori članka iz 1939. godine. Nedeljom ili praznikom, obučen u šumadijsko odelo, sa čitavim redom odlikovanja preko grudi, udarajući svojom drvenom nogom po asfaltu prošeta se po Banji.
Da se ne zaboravi njegovo herojstvo zaslužan je i istraživač Petar Miladinović iz Kuljina kod Kruševca, koji je došao do podataka o Radetu Dimitrijeviću prikupljajući materijal za knjigu i film Hrabri ratnici Kruševca i okoline u Prvom svetskom ratu. Među 120 junaka odlikovanih Karađorđevom zvezdom sa mačevima i Ordenom „Belog orla“, čije je sudbine istraživao, Rade Dimitrijević sa 18. godina bio je najmlađi.