O JEFIMIJI
Monahinja Jefimija, u svetovnom životu despotica Jelena, bila je supruga despota Uglješe Mrnjavčevića, srpskog velikaša za vreme cara Dušana, u oblasti Ser koja se danas nalazi na severu Grčke. On je kao mlad čovek poginuo u bici na Marici, 1371. godine. Pre toga, despotica Jelena je ostala i bez sina jedinca, Uglješe. Uoči Kosovskog boja došla je u Kruševac, na dvor kneza Lazara, a pre toga se najverovatnije i zamonašila. Bila je nerazdvojna sa svojom daljom rođakom, kneginjom Milicom. Lična tragedija i istorijski trenutak Kosovske bitke obeležili su njeno umetničko stvaralaštvo izvedeno u materijalu, što je bio običaj tadašnjeg doba, pa za Jefimiju možemo reći da je bila i prva srpska pesnikinja i primenjena umetnica. Iza sebe je ostavila tri dela neprocenjive umetničke vrednosti. To su „Tuga za mladencem Uglješom“, u obliku dvostruke ikonice koja se nalazi u manastiru Hilandar na Svetoj Gori, zatim „Zavesa za carske dveri“ sa izvezenim likovima Isusa Hrista, Jovana Zlatoustog i Vasilija Velikog i tekstom „Moljenje Gospodu Isusu Hristu“. „Zavesa“ je darivana za carske dveri manastira Hilandar i smatra se da je vezena Jefimijinom rukom.
Najznačajnije delo monahinje Jefimije je „Pohvala svetom knezu Lazaru“. Izvezena je zlatnim koncem na crvenom atlasu, kao pokrov za kovčeg sa moštima svetog kneza Lazara, namenjen manastiru Ravanici, veličine 67 x 49 cm. To je njen poslednji rad, nastao u vreme Angorske bitke, 1402. godine. Pretpostavlja se da ga je izvezla u manastiru Ljubostinji, gde je, po predanju, i sahranjena, zajedno sa kneginjom Milicom. „Pohvala“ je, po mišljenju dr Đorđa Trifunovića, svedočanstvo tekstualno-likovne zaokruženosti kulta kneza Lazara. Danas se nalazi u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu.
U spomen na prvu srpsku pesnikinju, monahinju Jefimiju, u Trsteniku i manastiru Ljubostinji organizovani su prvi „Jefimijini dani“ 1971. godine. Ubrzo, nakon trećih, održanih 1973. godine, ukinuti su iz političkih razloga.radu.
„Despotica Jelena, u monaškom obrazu Jefimija, izvezla je tri pesme na dva pokrova i jednoj zavesi i njeno pesničko trodelo nadživelo je svu silu carstava i tronova za proteklih šest vekova. Prva srpska pesnikinja bila je despotica, ali ništa ne bi ostalo ni od njenog vlastelinstva ni od despotstva da nije izvezla tri molitve visoke otmenosti, pobožnosti i gospodstva. Kći ćesara, supruga despotova, careva bratučeda ostala bi zajedno s njima pod prašinom vekova da za njom nisu ostala besmrtna stihodela.“ Tako je o Jefimiji govorio veliki srpski pesnik, Matija Bećković, na prvim obnovljenim „Jefimijinim danima“ u Ljubostinji, 21. juna 1991. godine, od kada se svake godine održavaju „Jefimijini dani“ kao festival duhovno-kulturnog stvaralaštva u spomen monahinje Jefimije i u slavu žene.
