Учитавајући гиф

ODELJENJA


ODELJENJA

RADNO VREME

08.00-19.30
(JUL-AVGUST: 08.00-15.00)
VELIKA DRENOVA
11.00-19.00
SUBOTOM: 09.00-13.00
(SAMO POZAJMNO ODELJENJE)

Narodna biblioteka „Jefimija“ organizaciono je podeljena na: Pozajmno odeljenje za odrasle, Naučno odeljenje sa čitaonicom, Dečje odeljenje, Odeljenje poklon-zbirki, Zavičajno odeljenje i Područno odeljenje u Velikoj Drenovi.

Pozajmno, Naučno sa čitaonicom i Zavičajno odeljenje su na prvom spratu zgrade Narodnog univerziteta u Trsteniku, na kom su i kancelarija direktora biblioteke, knjigoveznica, izložbeni holovi i velika sala „Većnica“ koju biblioteka koristi za književne programe.

Prostori Dečjeg odeljenja i Odeljenja poklon-zbirki su u zgradi bivše trsteničke škole „Sveti Sava“, u kojoj biblioteka koristi i prostor za smeštaj rezervnog fonda, kao i konferencijsku salu i novoizgrađeni amfiteatar u dvorištu za književna i kulturno-prosvetna događanja.

Područno odeljenje je u Velikoj Drenovi.

Pozajmno odeljenje Oдељењa

POZAJMNO ODELJENJE

RADNO VREME

08.00-19.30
(JUL-AVGUST: 08.00-15.00)
SUBOTOM: 09.00-13.00

Pozajmno odeljenje Narodne biblioteke „Jefimija“ raspolaže fondom od oko 40.000 knjiga koje su složene po UDK sistemu. U istom prostoru se vrši fizička i elektronska obrada knjižnog fonda i fotokopiranje građe.

Na ovom i Naučnom odeljenju su zaposlena tri knjižničara na izdavanju, nabavci, fizičkoj obradi knjiga i izradi elektronskog kataloga.

Pored redovnog posla, ovo odeljenje se bavi raznim vidovima popularizacije novih knjiga, medijskom prezentacijom i književnim promocijama.

Pozajmno odeljenje
Pozajmno odeljenje

NAUČNO ODELJENJE SA ČITAONICOM

RADNO VREME

08.00-19.30
(JUL-AVGUST: 08.00-15.00)
SUBOTOM NE RADI

Naučno odeljenje čini priručni fond (leksikoni, enciklopedije, rečnici, monografije), književna kritika i periodika. Ovaj fond broji oko 25.000 i smešten je u zatvorenim vitrinama u Čitaonici Narodne biblioteke „Jefimija“ kapaciteta 12 čitalačkih i 3 internet mesta.

Raspolaže bogatim fondom koji čine različiti časopisi: „Letopis Matice srpske“, „Povelja“, „Bagdala“, „Koraci“ i drugi; ilustrovane revije „NIN“, „Pečat“ i „Šume“; književni listovi „Književne novine“, „Srpski književni list“; dnevne novine „Politika“ i „Večernje novosti“; lokalni listovi „Tribina“, „Grad“ i drugi.

Građa iz ovih fondova se ne izdaje, koristi se isključivo u Čitaonici.

Naučno odeljenje

DEČJE ODELJENJE / Zgrada stare škole „Sveti Sava“
Kneginje Milice 9

RADNO VREME

08.00-19.30
(JUL-AVGUST: 08.00-15.00)
SUBOTOM NE RADI

Knjižni fond na Dečjem odeljenju Narodne biblioteke „Jefimija“ je namenjen za decu predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta i broji oko 8.000 knjiga koje su složene po UDK sistemu.

Na poslovima izdavanja, nabavke i fizičke obrade knjiga rade dva bibliotekara.

Pored redovnog poslovanja u okviru odeljenja se organizuju programi za decu: susreti sa dečjim stvaraocima, promocije i edukativno-kreativne radionoce za decu od 7 do 11 godina (dva puta mesečno, petkom od 18.00 časova).

U saradnji sa svim osnovnim školama u opštini, Dečje odeljenje Narodne biblioteke „Jefimija“ je organizator i tradicionalne kulturno-prosvetne manifestacije „Čitalačka značka“ sa ciljem popularisanja knjige i razvijanja čitalačkih navika kod dece osnovnoškolskog uzrasta. Traje od oktobra do juna kada je i završni program i dodela čitalačkih znački i nagrada.

ODELJENJE POKLON-ZBIRKI

RADNO VREME

08.00-19.30
(JUL-AVGUST: 08.00-15.00)
SUBOTOM NE RADI

Narodna biblioteka „Jefimija“ koristi iznajmljeni prostor u prizemlju zgrade bivše trsteničke škole „Sveti Sava“, koja se nalazi preko puta biblioteke i pored hrama Svete Trojice u Trsteniku.

Ovaj fond čine:

- Poklon-zbirka od oko 1.000 knjiga iz biblioteke dr Radoša Smiljkovića;

- Poklon-zbirka dr Životija Đorđevića od oko 3.000 knjiga i veliki broj rukopisa;

- Poklon-zbirka sestrića Dobrice Ćosića u kojoj se nalaze i knjige sa posvetom Dobrici od raznih autora. Ukupno oko 1.500 knjiga;

- Poklon-zbirka iz biblioteke trsteničkog profesora, Janka Svenšeka, od oko 6.000 knjiga i časopisa.

Građa iz ovih poklon-zbirki je, za sada, u obradi.

U ovom odeljenju je smešten i rezervni fond biblioteke od nekoliko hiljada knjiga.

Građa iz ovih fondova se ne izdaje, koristi se isključivo u prostoru biblioteke.

Poklon zbirke odeljenje
Poklon zbirke odeljenje

ZAVIČAJNO ODELJENJE

RADNO VREME

08.00-19.30
(JUL-AVGUST: 08.00-15.00)
SUBOTOM NE RADI

Zavičajno odeljenje je formirano 1992. godine kao zaseban fond koji danas broji oko 2.000 knjiga koje su smeštene po formatu, kao i značajan broj druge zavičajne građe: periodika, rukopisi, dokumenti, slikovna građa (fotografije, slajdovi, razglednice, plakati)... Zavičajni fond je smešten u zatvorenim vitrinama u izdvojenoj prostoriji površine 27 metara kvadratnih gde su korisnicima na usluzi i dva čitalačka mesta sa umreženim računarima i internetom.

Sav monografski fond je obrađen i u COBISS-u, a u toku je i unos ostale zavičajne građe. Veliki broj ove građe je i digitalizovan ili je u procesu digitalizacije.

Zavičajna građa se ne izdaje, koristi se isključivo u biblioteci.

U Zavičajnom odeljenju je zaposlen jedan bibliotekar i pored nabavke, fizičke i elektronske obrade zavičajne građe radi i na digitalizaciji fondova, održavanju računarske i internet mreže i tehnike, kao i na izdavačkim poslovima (uređenje i priprema za štampu naših i drugih izdanja, plakata i drugog štampanog materijala).

Zavičajno odeljenje brine i o poklon-zbirci umetničkih radova „Legat Elektrodistribucije Trstenik – Zavičajni umetnici“, koji sadrži preko 200 likovnih radova zavičajnih umetnika sa potpuno sređenom bazom podataka i štampanim Katalogom.

PODRUČNO ODELJENJE U VELIKOJ DRENOVI

RADNO VREME

11.00-19.00
SUBOTOM NE RADI

Čitalaštvo u Velikoj Drenovi spoznaje istorijske tragove pojavom prve škole, u Dositejevom talasu osnivanja četrdesetak škola širom Karađorđeve Srbije, 1813. godine.

Sa prekidima i u raznim institucionalnim oblicima, istrajalo je do 1966. godine kada je Narodna biblioteka Velika Drenova dobila svoj dom u zgradi u kojoj i danas radi (građanska kuća iz druge polovine XIX veka, uspešno prilagođena potrebama sadašnje namene).

Osnivač obnovljene biblioteke, pod tadašnjim imenom „Partizanska biblioteka Velika Drenova“, bio je Dobrica Ćosić, čije monumentalno književno delo čini čast Ćosićevom rodnom selu. Tako se ova ustanova nadaleko zna i kao Zavičajna biblioteka Dobrice Ćosića.

Danas ova biblioteka ima oko 20.000 knjiga, preko 300 članova, zbirku značajne zavičajne i istorijske građe i smatra se jednom od najbolje uređenih seoskih biblioteka. U biblioteci radi 1 viši knjižničar.

Za Veliku Drenovu i njenu biblioteku, uz Dobricu Ćosića, vezuju se i dvojica zavičajnih velikana: patrijarh Srpske pravoslavne crkve, German (Đorić), i prvi doktor agronomske nauke u Srbiji, akademik Dragomir Ćosić, koji su svoje biblioteke poklonili biblioteci rodnog sela.

Velika Drenova
Velika Drenova
Velika Drenova