СТВАРАЊЕ ЛЕГАТА ЗАВИЧАЈНИХ УМЕТНИКА У ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈИ ТРСТЕНИК

 Поводом двадесет година улагања Електродистрибуције Трстеник у културу и сто педесет година од рођења Николе Тесле


У протекле две деценије запослени у Електродистрибуцији Трстеник, упоредо са својим редовним пословима, често су помагали културу и уметничко стваралаштво у нашој средини. Материјално су помогли и дали значајан допринос у организовању две значајне манифестације "Јефимијиних дана" и "Савремене српске прозе", као и других књижевних и културних догађаја у којима су учествовали наши најугледнији ствараоци. Посебна пажња је посвећена неговању завичајног уметничког стваралаштва, па је у том погледу Електродистрибуција Трстеник уложила значајна средства у штампање и промоцију књига завичајних аутора, куповину значајних књига за библиотеке, посебна пажња је указана Народној библиотеци "Јефимија" приликом формирања и опремања завичајног одељења. Било је и много других, разних активности  и у другим областима уметничког живота наше средине, али се посебно издвојила једна област коју Електродистрибуција пажљиво негује већ двадесет година. То је окупљање ликовних уметника са овог простора, који живе у Трстенику али и у другим местима и градовима а повезују их завичајни корени са овог тла и заједничка нит стваралаштва.

Читава ова прича спонтано је почела далеке 1986. године, тада је израђена слика дела старог Трстеника где је била просторија дежурних електричара,  а слику су заједнички урадили Слободан Оролић и Чедомир Јовановић. Сликарски материјал је обезбедила Електродистрибуција Трстеник. Наредне, 1987. године, донета је одлука о постављању споменика Николи Тесли, а на позивном конкурсу је победио наш завичајни уметник, вајар Милија Глишић, тадашњи професор на Факултету ликовних уметности у Београду. Тај догађај је, на неки начин, био пресудно важан у опредељењу да наставимо сарадњу и дружење са уметницима који потичу са ових простора. Жеља нам је била да их окупимо и што више приближимо и вратимо завичају од којег су се, идући за својом уметничком судбином, физички удаљили. Хтели смо тиме и да деман­ тујемо уврежено мишљење да је најтеже бити успешан у својој средини. Наиме, била нам је намера да улажући у уметност, оплеменимо наш радни простор, учинимо га лепшим, пријатнијим и хуманијим, да та естетска димензија има утицаја на запослене и њихов однос према нашим корисницима.

После две деценије систематског улагања, прикупљања и чувања радова завичајних уметника имамо збирку од 195 уметничких дела које је стварало 52 аутора. Од тога су 91 слике у разним техникама, 6 икона, 3 цртежа, 67 графичких радова, два мо­ заика, 20 скулптура у различитим материјалима, 4 рада у керамици, 1 фотографија и 1 рад у текстилу. Посебно је занимљиво да у саставу збирке постоје и два цртежа чији су аутори два ученика основних школа из Трстеника награђених на ликовним конкурсима Електропривреде Србије. Радови за ову збирку су, у почетку, набављани куповином за уређење простора Електродистрибуције, а касније смо део радова добили на поклон од аутора којима смо помогли у организовању изложби. Тако је 1997. године завичајни вајар Драгољуб Димитријевић, професор на Факултету примењених уметности у Београду, радећи на скулптури "Белег" окупио неколико младих трстеничких вајара и студената вајарства чији су радови у беловодском камену остали у власништву Електродистрибуције.

Следеће године припремили смо и организовали ликовну колонију под називом "Завичајци ‘98". у манастиру Љубостиња, и захваљујући том окупљању сликара збирка Електродистрибуције је обогаћена са значајним бројем нових радова. Те године су започети и разговори  у колективу о томе како да се даље организује постојећа збирка и како да се она допуњава и сачува за будућност. На Синдикалном збору запослених одлучено је да се збирка формира као легат који ће носити име "Легат Електродистри­буције Трстеник – завичајни уметници", са циљем да се он једног дана повери на чување некој од установе културе у нашем граду. Подсећамо да је изложба тако формираног легата организована у Ликовном салону Дома културе у Трстенику 2000. године.

За припрему изложбе  и повећање збирке од наших уметника добијено је на поклон 18 радова (слике, керамика, скулптура). Академски сликар Миодраг Бајић, професор на Факултету примењених уметности у Београду, иначе пореклом из познате породице Бајић у Медвеђи, поклонио је Легату по примерак бакрописа из своје збирке на којој је радио од 1973. до 2006. године. Њему су се придружили  и други завичајни уметници, као и чланови породица преминулих метника, и тако смо дошли до значајног броја уметничких дела која данас чине збирку овог Легата. Треба поменути и поклоњене слике од стране Електросрбије Краљево, Београделектра из Београда, Синдиката Електросрбије Краљево, Електродистрибуције Крушевац, ППТ "Ремонт и енергетика" из Трстеника и других дародаваца, а такође је, као плод дугогодишње сарадње са Народним универзитетом у Трстенику, а поводом обележавања стогодишњице Електропривреде Србије, добијен значајан број слика са мотивима из Трстеника и околине које је урадио Љубомир Симоновић.

После две деценије систематског улагања, прикупљања и чувања радова у свему овоме посебну пажњу заслужује чињеница да су материјалана средства за ове послове, током те две деценије, обезбеђена захваљујући Синдикату Електродистрибуције Трстеник, који је са својим члановима био носилац и организатор свих активности. Велику помоћ и разумевање пружила је и Електросрбија Краљево, која је поред моралне подршке улагала и материјална средства и тако нам помогла да у овоме истрајемо. Такође, треба поменути и значајан допринос Синдиката Електросрбије Краљево.

Иза свега наведеног – од идејне до организационе  и материјалне подршке – стајала је пословна политика Електродистрибуције Трстеник, која је уз једнодушну подршку запослених довела до ових резултата. У културном погледу они су  значајно допринели свеукупном животу и раду у нашој средини.
 
Данас, када се налазимо пред организационим променама у Електропривреди Србије, сматрамо да је дошао тренутак да се оствари жеља запослених у Електродистрибуцији Трстеник, који су 1998. године одлучили да се ова збирка посебно обогати  и трајно сачува за наш град, чиме ће се на најбољи начин потврдити њихов труд и љубав коју су унели у дводеценијско улагање у завичајно уметничко стваралаштво. Поштујући одлуку да се збирка, односно Легат трајно повери на бригу и чување некој од установе културе, определили смо се за Народну библиотеку "Јефимија" у чијем саставу постоји Завичајно одељење. С обзиром да збирку чине радови завичајних уметника и да је библиотека као установа трајна гаранција успешног чувања и афирмације ове збирке, сматрамо то најбољим решењем, јер збирку уметничких радова прати и одговарајући документарни материјал везан за досадашњи рад Легата, а то су каталози и подаци о ауторима, као и одређени број стручних књига из уметности. Надамо се да ће сав тај материјал наћи право место у библиотеци где ће бити доступан грађанима у физичком  и електронском облику.

Стручни суд о овој јединственој збирци даће ликовни  критичари  и историчари уметности који прате ликовни живот уметника нашег краја. Истичемо да наш критеријум за формирање споменуте збирке није био искључиво вредностан у стручно­уметничком смислу, већ је, пре свега, то завичајна припадност. Дакле, збирку нисмо правили само од познатих имена већ по критеријуму припадности нашем крају.

Треба споменути једно драгоцено искуство. Наиме, током неколико окупљања уметника, они су се међусобно зближили  и боље упознали, стварајући нова дела, која ће и њих и нас подсећати на период заједничког дружења и сарадње. Тако смо са овим уметницима­завичајцима постали велики пријатељи, а Електродистрибуција Трстеник је добила једну од најлепших радних средина са великим бројем уметничких дела. Многи од наших угледних гостију своје утиске о естетским дометима нашег радног окружења забележили су у "књизи утисака" наше организације.

Поштовани љубитељи уметности, ова збирка представља круну двадесетогодишњег заједничког, лепог и пријатног рада на пољу културе и уметности у нашој средини. На томе су заједнички радили запослени у Електродистрибуцији Трстеник и запослени у установама културе у Трстенику. Свако је на свој начин дао допринос, а највећи је, свакако, допринос самих уметника.

С великом захвалношћу свима у име "Електродистрибуције  Трстеник",

ТРСТЕНИК 2006.
Божидар Петровић